Zasto mi ne zivimo u kasnim 1920-tim ili ranim 1930-tim?
Zato sto je tada postojala jasna ideoloska alternativa, zato sto su tada radnici bili organizovani a anti-sistemske organizacije uticajne u javnosti.
Sve to sada nije slucaj.
Ne.
Ako bi se morala traziti neka paralela, mi sada ekonomski zivimo u periodu izmedu 1850-e i 1910, kada se ta alternativa jos trazila i oblikovala, podstaknuta teskom ekonomskom krizom i (takode i tada kao i sada) berzanskim slomovima.
Moguce je da medu nama sada odrasta neki Marks, ili mozda vec istrazuje.
Ali, i mi smo naucili lekcije i pokusacemo da ne dovedemo stanovnistvo do tog stepena ocajanja da razni Marksovi postanu popularni.
Preporuke:
17
18
2
sreda, 17 avgust 2011 18:13
Anta
...Treba da prinudi banke da običnim ljudima i malim preduzećima daju više pozajmica .... Čovek se raspisao o tome da je kapitalizam u krizi,i kao zakljičak daje lek , koji je zapravo i glavni uzrok krize... a to je fiktivni razvoj koji se bazira na kreditima.... stvarno neverovatno, pitam se da li pisac ima problem sa inteligencijom, ili se malo zeza sa čitaocima....
Preporuke:
33
1
3
sreda, 17 avgust 2011 18:16
Milan Nedic
Ja se umalo ne rasplakah oko onog dela gde autor opisuje tegobnu cinjenicu da je Dizraeli potekao iz Jevrejske porodice...to mu je bas smanjilo sanse za drustveni uspeh...
Preporuke:
21
7
4
sreda, 17 avgust 2011 18:18
jj
Marko gay
Prosetaj do Kine pa mi reci sta fali socijalizmu*(komunizmu)....
Preporuke:
25
1
5
sreda, 17 avgust 2011 18:45
Svetislav Kostić
@ Marko Gay! Onaj šesti plus ti je od mene. Ovaj tekst je drugi ili treći put kako si dokazao da kada hoćeš, znaš itekako pametno i uz to dobro da napišeš. Takvi tvoji ljudski napisi, kao što je ovaj van svake sumnje, podižu tvoj ugled.
Pa ipak, malo lakrdije na temu homo- lezbo, korisni za opštu zabavu. Mada ti ozbiljne teme bolje stoje.
Preporuke:
9
10
6
sreda, 17 avgust 2011 18:49
ja
Ma kakav kapitalizam?Do sada su mogli da se igraju tom reci sa nama-Videli smo na dalu sta je to.Polako pocinjem da uvidjam da je Titovo vreme bilo najbolje.Svake godine nam je sve bilo bolje,ali mi smo mislili da to nije ONO.Sada na delu vidimo da bas nista ne valja i potrebna je jedna zaista svetska revolucija,ali prava, dA SE OVI LOPOVI ZBRISE I, AKO MOZE, POCNE JEDNO NOVO DOBA RAZUMA I RAVNOPRAVNOSTI
Preporuke:
20
3
7
sreda, 17 avgust 2011 19:19
Realista
{Ali, i mi smo naucili lekcije i pokusacemo da ne dovedemo stanovnistvo do tog stepena ocajanja da razni Marksovi postanu popularni.}
Šta smo mi to naučili? Nije problem razorena privreda i više nego bezočna pljačka razvaljene srpske privrede nego božem ti, da se ne pojavi neki "zli Marks".
Možda je veći problem da li će se pojaviti neki "novi Hitler" ili "novi Staljin"?
Ne nikako! Problem je Marks!
A uz to "MI smo naučili lekciju..."
Mi? Mi Srbi? Mi radnici? Proizvođači? Mi mali preduzetnici? Mi žrtve lihvarskog sistema masovne pljačke?
Nije Marks NAS plašio revolucijom i ostankom bez vlasti i moći. Mi mali i obični nemamo šta da izgubimo.Zbog Marksove analize kapitalističke pljačke mogu da izgube samo oni koji tu pljačku sprovode ili koriste.
Svedoci smo već čitavu deceniju kako sve bolje živimo dok se šećerane i čitave grane industrije poklanjaju "kontroverznim" biznismenima.Radnici i poljoprivrednici su na ulici bez posla i hleba ali se "čuvaju" Marksa da ne bi videli istinu
Preporuke:
21
0
8
sreda, 17 avgust 2011 19:46
Marko Gay
@ Realista
Mi? Mi Srbi? Mi radnici? Proizvođači? Mi mali preduzetnici? Mi žrtve lihvarskog sistema masovne pljačke?
Mi globalisti.
Preporuke:
0
15
9
sreda, 17 avgust 2011 20:07
Fristajlo
U svojoj osnovi, kapitalizam je isto toliko moralni koliko i ekonomski poduhvat. Ako oni koji su toliko sretni da postanu uspešni, ignorišu vrline disipline, umerenosti i moralnu obavezu da vode računa o slabijima – kapitalizam degeneriše u nepotizam i sebični interes. Ovakvo pričanje nad katastrofalnim rezultatima liberalnog kapitalizma samo pokazuje koliko su uspaničeni na zapadu; vide da se sve ruši, ali- ne žele da prihvate to kao činjenicu...
Reče- i ostade živ: "sretni da postanu uspešni"...?
Nema to veze sa srećom, već upravo sa odsustvom vrlina koje kasnije nabraja. To i jeste suština, srž kapitalizma- odsustvo discipline, umerenosti i moralnih obaveza prema slabijima. Uspeh u kapitalističkom sistemu zasniva se na riziku, volji za moći i bezosećajnom ponašanju prema slabijima. Ova romantična snohvatica je samo za večerinke bogatih, posle nekoliko konjaka.
Osim toga, drsko vređa zdrav razum.
Preporuke:
21
1
10
sreda, 17 avgust 2011 21:01
Jasna*
Sada kada je "balon" pukao,setili se kapitalizma sa "ljudskim" likom.Sva je prilika da su okasnili.
Preporuke:
17
0
11
sreda, 17 avgust 2011 21:47
Iluzionista
Ovaj kao da je čuo za onu našu....I posle Tita Tito. Nema više, na žalost! Sada ćete platiti cenu ludorijama koje traju još od tridesetih godina prošlog veka. Možete zaluđivati još jedino brazilske urođenike i Eskime ili se iseliti na Mesec. Uostalom tamo ste i poboli svoju zastavu. No, interesuje me šta o svemu misle domaći epigoni ovakvog scenarija.
Preporuke:
10
0
12
sreda, 17 avgust 2011 22:22
Siniša Stefanović@Milan Nedic
A što ti prijane ne odeš malo na E-novine, među svoje?
Dosadi i Bogu i narodu kako imenom tako tim i takvim antisemitizmom. Hajde, molim te,provaljen si davno. Ne pališ ni kao provokacija.
Zbogom, konačno.
Preporuke:
7
5
13
sreda, 17 avgust 2011 22:30
Boško
Šta je razlog postojećeg kraha? Samo, ako može bez onih komplikovanih termina tipa „finansijski derivati” itd.
- Probaću što jednostavnije. Ekonomski model zbog koga se sada sve ruši, nastao je kao odgovor na veliku krizu 70-ih godina prošlog veka. Bila je to kriza viška kapitala. Još su klasici političke ekonomije XIX veka pisali da se kapital uvećava brže nego što stiže naknada za rad. Usled toga nastaju problemi vezani za nedostatak tražnje. U klasičnom kapitalizmu to se rešava na račun kriza hiperprodukcije. U imperijalizmu izvozom kapitala. Negde 70-ih godina XX veka oba načina su već bila potrošena. Svetska situacija je, međutim, zahtevala od SAD da idu dalje putem naučnotehnološkog napretka. Da nije bilo tako, Zapad bi izgubio hladni rat sa Sovjetskim Savezom.
Preporuke:
9
5
14
sreda, 17 avgust 2011 22:31
Boško
- nastavak -
Karterova administracija i tadašnji prvi čovek Federalnih rezervi Pol Voker odlučili su se za domišljatu varijantu: prvi put u istoriji kapitalizma oni su počeli da stimulišu ukupnu tražnju, umesto da, kao dotad, pomažu samo kapitalistima. To je urađeno pomoću emisije novca.
Xoćete da kažete da su odlučili da puste štampariju u pogon?
- Upravo tako. Početkom 80-ih godina tražnja je prvenstveno stimulisana kroz državne poslove, tako što je, na primer, aktiviran program „Ratova zvezda”. Od 1983. težište je stavljeno na domaćinstva.
Mislite, na obične građane?
- Da. Čitavu četvrt veka domaćinstva su zahvaljujući emisiji novca dobijala sredstva. Sve više i više.
Preporuke:
9
3
15
sreda, 17 avgust 2011 22:33
Boško
Kroz kredite?
- Naravno. Zahvaljujući povećanoj tražnji Sjedinjene Države su napravile još jedan zavoj u spirali naučnotehničkog napretka. Tako su Amerikanci pobedili, razbili Sovjetski Savez. Postigli su i mnoge izvrsne rezultate. Ali… taj uspon je postignut trošenjem resursa koji su bili predviđeni za obezbeđivanje budućeg rasta. Tako je zemlja potrošila resurse namenjene dvema budućim naraštajima. Sjedinjene Države su počele da gomilaju dugove. To je savršeno jasno ako uporedimo grafikone rasta dugova domaćinstava i ukupnog duga SAD na jednoj, i američkog BNP, na drugoj strani. Privreda raste brzinom od dva do tri, najviše četiri odsto godišnje. A dugovi rastu brzinom od osam do deset odsto godišnje.
Preporuke:
9
2
16
sreda, 17 avgust 2011 22:34
Boško
Neka slobodno rastu. Preživeli su Amerikanci i dosad i nisu se žalili. Svakako im je bolje nego nama!
- Sasvim je tačno da su stimulišući tražnju potrošača, Amerikanci izgradili državu koja ima neverovatno visok životni standard. Odrasle su cele generacije ljudi koji ne znaju šta je siromaštvo. Međutim, ne može se večito živeti na dugu. Dugovi domaćinstava premašili su obim celokupne nacionalne privrede – iznose više od 14.000 milijardi dolara, iliti 14 triliona dolara. Došlo je vreme da se potrošeno plati. Razume se, Volstrit je grozničavo pokušao da odgodi krah. Neću ovde detaljno govoriti o finansijskim derivatima koje ionako ne volite, niti o raznim drugim vidovima fiktivne finansijske aktive. U svakom slučaju, bio je to samo pokušaj da se pred smrt makar za tren udahne punim plućima.
Preporuke:
8
1
17
sreda, 17 avgust 2011 22:35
Boško
- nastavak -
Problem Amerike je i u tome što su, zbog te isprovocirane uvećane tražnje, povećani i proizvodni kapaciteti. Pri tom ne mislim samo na kapacitete za proizvodnju robe, već i na kapacitete za proizvodnju usluga. Koju god da sanacionu varijantu sada odabere Volstrit, tražnja će se neminovno smanjiti. Šta sa tim kapacitetima? Mi smo još 2000. izračunali koliki to deo američke privrede mora da nestane. U tom trenutku radilo se o četvrtini. Sada se već radi o trećini, ako ne i o većem delu.
To je mnogo?
- To je neverovatno mnogo. Možete li uopšte da zamislite šta znači uništenje makar i jedne četvrtine privrede, da i ne govorimo o nekom većem delu? To automatski donosi strmoglavi rast nezaposlenosti, užasnu depresiju, naglo i drastično povećanje socijalnog opterećenja budžeta i ogromne napetosti u društvu.
Preporuke:
9
1
18
sreda, 17 avgust 2011 22:37
Boško
- nastavak -
Zato SAD sada daju sve od sebe, čine i više nego što objektivno mogu, pokušavajući da učine sve samo kako bi spasle taj deo privrede. Stimulišu banke, stimulišu proizvodnju … Ipak, za dve do tri godine, a možda i ranije, Ameriku će pogoditi kriza razmera Velike depresije.
Xoćete da kažete da je ovo što se sada događa još uvek dosta pristojno?
- Naravno, ovo je tek početak. Razume se, oni o tome ne mogu glasno da govore. Pretvaraće se da je sve dobro. I da će biti još bolje. Počeće da tragaju za razlozima zbog kojih se sve ovo dogodilo. Tražiće ekstreme. Otud i potiče moj strah od velikih terorističkih akcija. Nalik na ono što su organizovali 2001. godine.
AAA+
Preporuke:
12
1
19
sreda, 17 avgust 2011 23:42
free the market
Najkraći mogući odgovor na ovakvu glupost i prateće marksističke komentare jeste: naučite da pravite razliku između korporativizma (ekonomskog fašizma) i kapitalizma. Ne živimo u kapitalističkom sistemu već u korporativizmu na koji bi Musolini i Hitler bili ponosni.
U kapitalizmu država nema veze s biznisom, u korporativizmu su blisko povezani. Ovo je kriza fašizma a ne kapitalizma.
Preporuke:
10
8
20
četvrtak, 18 avgust 2011 00:00
Visarion
Lekcije istorije kapitalisti ne mogu da nauče.Kapitalizam je spasao neuspeh komunizma u Rusiji.U Kini je suprotno,komunizam je iznad kapitalizma.Ruski nestao zbog dogmatizma, kineski ostao zbog pragmatizma i elastičnosti.Ameriku drže Kinezi.Kad obezbede da im lagerovani dolari donesu korist , oni će Ameriku baciti na kolena.Već idu u Peking da mole.Klečaće na kolenima.Uspeh Kine je dokaz da je socijalizam pravi put i da se voljom i politikom može zemlja iz bede, za kratko vreme, da dovede do blagostanja.Staljin nije dobro video.Mao jeste.Zakonomernost prelaska jednog društvenog uređenja u drugo , ovim Kineskim narastajućim moćima biće dokaz da je Marks tačno video.Bitka ova dva poretka nije završena i sva je prilika da će se završiti porazom improvizatora u egoizmu uzurpacije društvenih dobara i njihove koncentracije u ruke malog broja nezajažljivih.Pa da vidimo.Kraj je mnogo bliži no što se misli.
Preporuke:
16
1
21
četvrtak, 18 avgust 2011 02:52
Srboljub Savic
Ni autor ne zna o cemu je pisao.
Kapitalizam je nastao pre imena i Marksa, a nece nestati ni posle ove-jos jedne krize u nizu. Ono sto se danas, vidi kao "kapitalizam" je presipanje iz supljeg u prazno" laznog novca, nepostojecih "kredita", bez-"vrednosnih" papira i kojekakvih "fondova".
Sa druge strane, SSSR, Kina, do juce (i jos neke,
ne male zemlje i privrede) imale su ekonomske sisteme drzavnog kapitalizma (centralizovanog i kruto regulisanog, u pokusaju).
Lazi (od kojih mnoge narucene i placene) o svemogucem, prirodnom, idealnom-slobodnom trzistu,
sami "zagovornici" demantuju.
Nazalost, decenijama gutamo stereotipe-sukob "baba i zaba"-ideologije(!) kapitalizma(a privredni sistem) i komunizma (ideologija).
Da sve bude "lepse" ceo clanak u V.B., je odobren jer autor ubacuje glavni "zacin"-"Staljinov varvarski rezim" (davno nestalog).
[Autor, ni toliki slicni, ne pominju Cherchilov
"krstaski pohod"-oruzanu intervenciju, pre Staljina.]
S. Savic
Preporuke:
9
1
22
četvrtak, 18 avgust 2011 07:56
Teoretik
@free the market
Pa, dobro, kriza fašizma, mada deluje groteskno. Ali čije je čedo, onda, taj fašizam, odnosno, kako rekoste, korporativizam. I još nešto. Gde bejaste sve ove godine i decenije da nam ukažete na tu opasnost? Pa, nije se, valjda, korporativizam ispiljio u samo jednom božanskom trenutku a da se ta pošast ranije nije mogla identifikovati, ili smo, pak, toliko godina živeli u zabludi misleći na kapitalizam.
Preporuke:
10
1
23
četvrtak, 18 avgust 2011 11:11
Coca
@Visarion
Staljinov komunizam je tučen i rukama i nogama i kolenima,
pa kada je naposletku pao,
mnogi rekoše: 'Gle, pade sam od sebe'
Neki znaju da lažu kad ovo kažu, a neki misle da je stavrno tako.
Preporuke:
6
0
24
četvrtak, 18 avgust 2011 15:49
Za Marka G.
Postoje dve vrste globalizma. Prva je ideja Žaka Freskoa o ukidanju novca i baziranju svetske ekonomije na realnim resursima, koji su više nego dovoljni da se iskoreni glad kao posledica siromaštva. Dokazano, slede izumiranje politike, kriminala, ratova, bolesti izazvanih stresom, ekološki preporod itd.
Druga je da se nametne celom svetu, milom ili silom, monetarni sistem koji nas vraća, ne u 1930-te, nego u robovlasničko društvo (1% robovlasnika i 99% robova) sa vrhovnim bogom Profitom koji ne mari za životnu sredinu, bolesti, glad itd (dekadencija kapitalizma). Ta ideja se nudi kao sendvič od demokratije i "slobodnog" tržišta preliven marketingom (propagandom).
Od kojih ste Vi?
Preporuke:
8
0
25
četvrtak, 18 avgust 2011 15:57
Visarion Coci
Maravno.Tučen je Staljinov ali i Maov.Nijedan nije ostao bez bubotaka.Samo što je Maov (govorim uslovno Maov, mogao bi i Deng Sjao Pingov)bio lukaviji.Jednim krilom zaklonio se iza Staljinovog, koristio ga kao štit, što je sve veština i lukavstvo da se preživi.Sada je to dominirajuća sila sveta,komunističke orijentacije, dokaz da je takav poredak u kome vladajku neki princi pravde za sve ljude, mogućan, svejedno što se oko njih, u kapitalizmu, živi drugačije i veoma surovo u odnosu na većinu stanovnika.Ne zavaravajmo se, naš i Sovjetski komunizam imali su veoma mnogo mana, licemerstava, laži."Budže" su živele iznad nacionalnih mogućnosti, u bolnicama su postojali apartmani (postoje i sada) iz kojih su sažaljivo gledali na radničku klasu , kojoj su se inače javno udvarali,ali je postojala izvesna sigurnost pri školovanju, lečenju, zapošljavanju kakva u kapitalizmu može samo da se sanja.Utoliko više ukoliko se misli da je komunizam na kolenima.Kineski nije i pobediće, jer jeste, postoji i biva.
Preporuke:
7
1
26
četvrtak, 18 avgust 2011 16:40
Zbunjen
Moram da priznam da ne razumem administratora. Shvatio sam da je svrha komentara i komentarisanja ta da što veći broj ljudi iznese svoje viđenje, mišljenje i ideje. Da se kroz dijalog vidi i stav vaših čitalaca i svih ostalih.
Gospodin "Boško" se evidentno toliko raspisao sam postavljajući pitanja i dajući svoje odgovore da se komentarisanje pretvorilo u monolog ovog "znalca"
Ako već ima toliko znanja podataka i materijala dajte mu kolumnu pa neka piše.Ovako ispada da je gospodin "Boško" napisoa duži tekst od onoga na koji ostavlja komentar. Ovakav način "komentarisanja" jednostavno ubija sam smisao komentara na osnvonni tekst objavnjen od NSPM.Tekst od 6000 karaktera ne može da se tek tako proglasi " komentarom"
Bez želje da ulazim u polemiku ili ocenjivanje teksta gosposdina "Boška" principski nije korektno od adminitratora da na ovaj način favorizuje bilo koga!
Preporuke:
2
1
27
četvrtak, 18 avgust 2011 17:01
Realista
@Boško
Neverovatno je da neko uloži toliko truda u komentar i da mu promakne jedna notorna činjenica.
Poštovani je sve lepo primetio sem "sitnice" da su SAD u konstantnom ratnom stanju već 70 godina. Stimulisanje tražnje i obezbeđenje jeftinih sirovina (pre svega nafte) kod njih se dominatno postižem ulaganjem u vojsku i vojnu ndustriju i vođenjem što dužih ratova umerenog ili niskog intenziteta.
I relativno mirnih osamdesetih godina su pronalizili Salvador, Grenadu i Panamu (neprijatelje po po meri) i pod najrazličitijim izgovorima, na vrlo ražnovrsne načine intervenisali protiv njih. ( SFRJ da i ne pominjem). Dakle, ne može se vršiti takva "analiza" razvoja i političke ekonomije SAD i svetske ekonomske krize a da se ne pomene činjenica daje "ratno stanje" u suštini jedan "normalan radni režim" za SAD. Da su i potrošnja i proizvodnja tesno povezane sa ovakvim stanjem.
Što se odnosa s Kinom tiče, jasno je da je u pitanju simbioza dva različita ali suštionski dirigovana tržišna sistema.
Preporuke:
7
0
28
četvrtak, 18 avgust 2011 18:58
Marko Gay
@ Za Marka G.
ideja Žaka Freskoa o ukidanju novca i baziranju svetske ekonomije na realnim resursima, koji su više nego dovoljni da se iskoreni glad kao posledica siromaštva.
Od kojih ste Vi?
Salite se? Zasto bismo sekli granu na kojoj sedimo? Izvinite, ali mi od tog novca i "svetske nepravde" zivimo.
Koncesije siromasnima trebalo bi praviti samo u krajnjoj nuzdi.
Da ne budem shvacen pogresno, to vec radimo. Jer, da nije nuzno, zasto bismo npr tolerisali tolike penzije u Srbiji?
Medutim sve dok nema opasnosti od opste revolucije (a procenjujem da jos uvek nema), bilo bi glupo radikalno prerasporedivati bogatstvo na nasu stetu.
Preporuke:
0
4
29
četvrtak, 18 avgust 2011 22:17
Balzak o kapitalizmu
„Moderno građansko društvo sa svojim političarima, birokratima, bankarima,spekulantima,bonvivanima, kokotama i novinarima izgleda mu kao mora, kao nemilosrdna povorka jednog dance macabre (Mrtvački ples). On smatra da je kapitalizam društvena bolest i izvesno vreme poigrava se mišlju da ga leči s lekarske tačke gledišta u ”Patogiji socijalnog života„”.
Arnold Hauser
Socijalna istorija umetnosti i književnosti
II tom
str. 256
Preporuke:
6
0
30
petak, 19 avgust 2011 11:31
Lapovac
Iako radi u uglednom listu, očigledno je da ovom novinaru nedostaje malo šire obrazovanje da bi bolje shvatio problem kapitalizma, kao društvenopolitičkog sistema. Svi svetski intelektualci, koji su se ubrajali u napredne a koji su likovali nad padom komunizma - socijalizma u svetu, sad mogu da vide koliko su se prevarili. Jer kao i svaki prirodni sistem koji izgubi protivtežu, regulatora koji mu ne dozvoljava da se nekontrolisano razvija, i kapitalizam je pokazao svoje divljačko lice. E sada je na njima da pronađu sredstvo za trežnjenje pijanog pobednika, koji u pijanstvu počinje da ubija i svoju decu.
Preporuke:
5
0
31
petak, 19 avgust 2011 12:39
Za Marka G.
1. Vi već sečete granu na kojoj sedite time što kočite razvoj čistijih tehnologija i sl. (primera ima bezbroj)
2. Kad uočite opasnost od opšte revolucije biće kasno za civilizovano rešenje.
3. Revolucija nije ni potrebna jer je sadašnji sistem apsolutno neodrživ.
4. Vaš sistem ima smisla samo ako vas nije briga za VAŠU decu, ev. unuke.
Preporuke:
7
0
32
petak, 19 avgust 2011 12:39
Ajnštajn o kapitalizmu
"Ajnštajn je u svom političkom eseju iz 1949. godine, pored ostalog, rekao: "Ekonomska anarhija kapitalističkog društva je pravi izvor zla. ... Ubeđen sam da postoji samo jedan način da se ova duboka zla eliminišu, kroz uspostavljanje socijalističke ekonomije, praćene obrazovnim sistemom koji bi bio orijentisan ka društvenim ciljevima... U jednoj takvoj ekonomiji, sredstva za proizvodnju su u vlasništvu društva i koriste se na isplaniran način"...
Dakle, sve smo to imali u SFRJ i zato smo i bili uspešniji nego sada."
Preporuke:
7
0
33
subota, 20 avgust 2011 20:10
Joviša Vidić od Rudina
Komentari na temu mi izgledaju kao seminar marksista. Socijalizam je po njima (komentatorima) bio toliko uspešan, da je na kraju morao propasti. Dali, neko od komentatora, poznaje nekog kineskog radnika ili radnicu koji rade u ograđenom prostoru kao u zatvoru, spavajući u istom, gde su kreveti na sprat. "Ubi nas neznanje" pisaše sveti vladika Velimirović. Ovome se može dodati, ubijaju nas i predrasude.
Preporuke:
1
2
34
nedelja, 21 avgust 2011 01:10
@Joviša Vidić od Rudina
Komentarise se kriza kapitalizma koja je ovaga puta velika i cini se temeljnija nego sve prethodne. Mozete da negirate, da ignoriste da pisete hvalospeve o kapializmu , ali sada je u krizi! Mozete se i svecima obarcati za pomoc ali to svakako nece pomoci kapitalizmu da nastavi po starom, sto je cak i pisac clanka iz "Dejli Mejla" primetio.
Kina je velika drzava i velika nacija i kontrasti su ogromni, ali je ogroman i njihov napredak zadnjih 20 godina, sto takodje ne mozete da negirate.
Zasto se pominje Marks? Pre svega zbog toga sto je njegova "Kritika politicke ekomnomije" temeljna, jasna i sveobuhvatna.
Dijalektickom sagledavanju evolucije ljudskog drustva kroz razvoj proizvodnih snaga i odnosa u drustvu do sada nije nadjeno ni bolje ni tacnije objasnjenje. Pokazan je eksploatatorski karakter kapitalizma a sve socijalne kategorije u njemu su iznudjene kroz dugu borbu radnika-proizvodjaca.
Neuspeh birokratizovanog socijalizma ne negira eksploatatorski karakter kapitalizma .
Preporuke:
2
0
35
nedelja, 21 avgust 2011 10:58
Petar Izgnanik
@ free market: sve potpisujem!
Dodao bih da mi nikada nismo dosli ni do takvog korporatizma. Mi smo jos u kvazi-socijalistickom REKETIZMU. Sva vlast je u rukama podivljale drzave i njene birokratije, naslednica KPJ. Dok si u vezi sa vlascu bogatis se, naravno preko drzave, kroz nabavke, stetne ugovore, ili od drzave sticenih monopola. Kad sletis ili (1) bezis u inostranstvo gde si (ako si pametan) sklanjao novac, ili (2) naglo gubis steceno (ako si glup pa te promena vlasti zatekla), ili (3) se ponovo politicki povezujes (ako mozes) podmazujuci partijski aparat nove vlasti.
To NIJE kapitalizam! Kako Srbija moze biti kapitalisticka ako iz nje kapital BEZI zbog pravne nesigurnosti?
U korporatizmu bar ima kakve-takve imovinske sigurnosti a privredom upravlja koliko-toliko kompetentna tehnokratija. Kod nas su menadzeri partijski aparacici, pa nije cudo da nam je tako kako je. Mi smo drustvo PERMANENTE krize i glupo je da se nasladjujemo tudjim problemima.
.jpg)
Zato sto je tada postojala jasna ideoloska alternativa, zato sto su tada radnici bili organizovani a anti-sistemske organizacije uticajne u javnosti.
Sve to sada nije slucaj.
Ne.
Ako bi se morala traziti neka paralela, mi sada ekonomski zivimo u periodu izmedu 1850-e i 1910, kada se ta alternativa jos trazila i oblikovala, podstaknuta teskom ekonomskom krizom i (takode i tada kao i sada) berzanskim slomovima.
Moguce je da medu nama sada odrasta neki Marks, ili mozda vec istrazuje.
Ali, i mi smo naucili lekcije i pokusacemo da ne dovedemo stanovnistvo do tog stepena ocajanja da razni Marksovi postanu popularni.
Prosetaj do Kine pa mi reci sta fali socijalizmu*(komunizmu)....
Pa ipak, malo lakrdije na temu homo- lezbo, korisni za opštu zabavu. Mada ti ozbiljne teme bolje stoje.
Šta smo mi to naučili? Nije problem razorena privreda i više nego bezočna pljačka razvaljene srpske privrede nego božem ti, da se ne pojavi neki "zli Marks".
Možda je veći problem da li će se pojaviti neki "novi Hitler" ili "novi Staljin"?
Ne nikako! Problem je Marks!
A uz to "MI smo naučili lekciju..."
Mi? Mi Srbi? Mi radnici? Proizvođači? Mi mali preduzetnici? Mi žrtve lihvarskog sistema masovne pljačke?
Nije Marks NAS plašio revolucijom i ostankom bez vlasti i moći. Mi mali i obični nemamo šta da izgubimo.Zbog Marksove analize kapitalističke pljačke mogu da izgube samo oni koji tu pljačku sprovode ili koriste.
Svedoci smo već čitavu deceniju kako sve bolje živimo dok se šećerane i čitave grane industrije poklanjaju "kontroverznim" biznismenima.Radnici i poljoprivrednici su na ulici bez posla i hleba ali se "čuvaju" Marksa da ne bi videli istinu
Mi globalisti.
Ovakvo pričanje nad katastrofalnim rezultatima liberalnog kapitalizma samo pokazuje koliko su uspaničeni na zapadu; vide da se sve ruši, ali- ne žele da prihvate to kao činjenicu...
Reče- i ostade živ: "sretni da postanu uspešni"...?
Nema to veze sa srećom, već upravo sa odsustvom vrlina koje kasnije nabraja. To i jeste suština, srž kapitalizma- odsustvo discipline, umerenosti i moralnih obaveza prema slabijima. Uspeh u kapitalističkom sistemu zasniva se na riziku, volji za moći i bezosećajnom ponašanju prema slabijima. Ova romantična snohvatica je samo za večerinke bogatih, posle nekoliko konjaka.
Osim toga, drsko vređa zdrav razum.
Dosadi i Bogu i narodu kako imenom tako tim i takvim antisemitizmom. Hajde, molim te,provaljen si davno. Ne pališ ni kao provokacija.
Zbogom, konačno.
- Probaću što jednostavnije. Ekonomski model zbog koga se sada sve ruši, nastao je kao odgovor na veliku krizu 70-ih godina prošlog veka. Bila je to kriza viška kapitala. Još su klasici političke ekonomije XIX veka pisali da se kapital uvećava brže nego što stiže naknada za rad. Usled toga nastaju problemi vezani za nedostatak tražnje. U klasičnom kapitalizmu to se rešava na račun kriza hiperprodukcije. U imperijalizmu izvozom kapitala. Negde 70-ih godina XX veka oba načina su već bila potrošena. Svetska situacija je, međutim, zahtevala od SAD da idu dalje putem naučnotehnološkog napretka. Da nije bilo tako, Zapad bi izgubio hladni rat sa Sovjetskim Savezom.
Karterova administracija i tadašnji prvi čovek Federalnih rezervi Pol Voker odlučili su se za domišljatu varijantu: prvi put u istoriji kapitalizma oni su počeli da stimulišu ukupnu tražnju, umesto da, kao dotad, pomažu samo kapitalistima. To je urađeno pomoću emisije novca.
Xoćete da kažete da su odlučili da puste štampariju u pogon?
- Upravo tako. Početkom 80-ih godina tražnja je prvenstveno stimulisana kroz državne poslove, tako što je, na primer, aktiviran program „Ratova zvezda”. Od 1983. težište je stavljeno na domaćinstva.
Mislite, na obične građane?
- Da. Čitavu četvrt veka domaćinstva su zahvaljujući emisiji novca dobijala sredstva. Sve više i više.
- Naravno. Zahvaljujući povećanoj tražnji Sjedinjene Države su napravile još jedan zavoj u spirali naučnotehničkog napretka. Tako su Amerikanci pobedili, razbili Sovjetski Savez. Postigli su i mnoge izvrsne rezultate. Ali… taj uspon je postignut trošenjem resursa koji su bili predviđeni za obezbeđivanje budućeg rasta. Tako je zemlja potrošila resurse namenjene dvema budućim naraštajima. Sjedinjene Države su počele da gomilaju dugove. To je savršeno jasno ako uporedimo grafikone rasta dugova domaćinstava i ukupnog duga SAD na jednoj, i američkog BNP, na drugoj strani. Privreda raste brzinom od dva do tri, najviše četiri odsto godišnje. A dugovi rastu brzinom od osam do deset odsto godišnje.
- Sasvim je tačno da su stimulišući tražnju potrošača, Amerikanci izgradili državu koja ima neverovatno visok životni standard. Odrasle su cele generacije ljudi koji ne znaju šta je siromaštvo. Međutim, ne može se večito živeti na dugu. Dugovi domaćinstava premašili su obim celokupne nacionalne privrede – iznose više od 14.000 milijardi dolara, iliti 14 triliona dolara. Došlo je vreme da se potrošeno plati. Razume se, Volstrit je grozničavo pokušao da odgodi krah. Neću ovde detaljno govoriti o finansijskim derivatima koje ionako ne volite, niti o raznim drugim vidovima fiktivne finansijske aktive. U svakom slučaju, bio je to samo pokušaj da se pred smrt makar za tren udahne punim plućima.
Problem Amerike je i u tome što su, zbog te isprovocirane uvećane tražnje, povećani i proizvodni kapaciteti. Pri tom ne mislim samo na kapacitete za proizvodnju robe, već i na kapacitete za proizvodnju usluga. Koju god da sanacionu varijantu sada odabere Volstrit, tražnja će se neminovno smanjiti. Šta sa tim kapacitetima? Mi smo još 2000. izračunali koliki to deo američke privrede mora da nestane. U tom trenutku radilo se o četvrtini. Sada se već radi o trećini, ako ne i o većem delu.
To je mnogo?
- To je neverovatno mnogo. Možete li uopšte da zamislite šta znači uništenje makar i jedne četvrtine privrede, da i ne govorimo o nekom većem delu? To automatski donosi strmoglavi rast nezaposlenosti, užasnu depresiju, naglo i drastično povećanje socijalnog opterećenja budžeta i ogromne napetosti u društvu.
Zato SAD sada daju sve od sebe, čine i više nego što objektivno mogu, pokušavajući da učine sve samo kako bi spasle taj deo privrede. Stimulišu banke, stimulišu proizvodnju … Ipak, za dve do tri godine, a možda i ranije, Ameriku će pogoditi kriza razmera Velike depresije.
Xoćete da kažete da je ovo što se sada događa još uvek dosta pristojno?
- Naravno, ovo je tek početak. Razume se, oni o tome ne mogu glasno da govore. Pretvaraće se da je sve dobro. I da će biti još bolje. Počeće da tragaju za razlozima zbog kojih se sve ovo dogodilo. Tražiće ekstreme. Otud i potiče moj strah od velikih terorističkih akcija. Nalik na ono što su organizovali 2001. godine.
AAA+
U kapitalizmu država nema veze s biznisom, u korporativizmu su blisko povezani. Ovo je kriza fašizma a ne kapitalizma.
Kapitalizam je nastao pre imena i Marksa, a nece nestati ni posle ove-jos jedne krize u nizu. Ono sto se danas, vidi kao "kapitalizam" je presipanje iz supljeg u prazno" laznog novca, nepostojecih "kredita", bez-"vrednosnih" papira i kojekakvih "fondova".
Sa druge strane, SSSR, Kina, do juce (i jos neke,
ne male zemlje i privrede) imale su ekonomske sisteme drzavnog kapitalizma (centralizovanog i kruto regulisanog, u pokusaju).
Lazi (od kojih mnoge narucene i placene) o svemogucem, prirodnom, idealnom-slobodnom trzistu,
sami "zagovornici" demantuju.
Nazalost, decenijama gutamo stereotipe-sukob "baba i zaba"-ideologije(!) kapitalizma(a privredni sistem) i komunizma (ideologija).
Da sve bude "lepse" ceo clanak u V.B., je odobren jer autor ubacuje glavni "zacin"-"Staljinov varvarski rezim" (davno nestalog).
[Autor, ni toliki slicni, ne pominju Cherchilov
"krstaski pohod"-oruzanu intervenciju, pre Staljina.]
S. Savic
Pa, dobro, kriza fašizma, mada deluje groteskno. Ali čije je čedo, onda, taj fašizam, odnosno, kako rekoste, korporativizam. I još nešto. Gde bejaste sve ove godine i decenije da nam ukažete na tu opasnost? Pa, nije se, valjda, korporativizam ispiljio u samo jednom božanskom trenutku a da se ta pošast ranije nije mogla identifikovati, ili smo, pak, toliko godina živeli u zabludi misleći na kapitalizam.
Staljinov komunizam je tučen i rukama i nogama i kolenima,
pa kada je naposletku pao,
mnogi rekoše: 'Gle, pade sam od sebe'
Neki znaju da lažu kad ovo kažu, a neki misle da je stavrno tako.
Druga je da se nametne celom svetu, milom ili silom, monetarni sistem koji nas vraća, ne u 1930-te, nego u robovlasničko društvo (1% robovlasnika i 99% robova) sa vrhovnim bogom Profitom koji ne mari za životnu sredinu, bolesti, glad itd (dekadencija kapitalizma). Ta ideja se nudi kao sendvič od demokratije i "slobodnog" tržišta preliven marketingom (propagandom).
Od kojih ste Vi?
Gospodin "Boško" se evidentno toliko raspisao sam postavljajući pitanja i dajući svoje odgovore da se komentarisanje pretvorilo u monolog ovog "znalca"
Ako već ima toliko znanja podataka i materijala dajte mu kolumnu pa neka piše.Ovako ispada da je gospodin "Boško" napisoa duži tekst od onoga na koji ostavlja komentar. Ovakav način "komentarisanja" jednostavno ubija sam smisao komentara na osnvonni tekst objavnjen od NSPM.Tekst od 6000 karaktera ne može da se tek tako proglasi " komentarom"
Bez želje da ulazim u polemiku ili ocenjivanje teksta gosposdina "Boška" principski nije korektno od adminitratora da na ovaj način favorizuje bilo koga!
Neverovatno je da neko uloži toliko truda u komentar i da mu promakne jedna notorna činjenica.
Poštovani je sve lepo primetio sem "sitnice" da su SAD u konstantnom ratnom stanju već 70 godina. Stimulisanje tražnje i obezbeđenje jeftinih sirovina (pre svega nafte) kod njih se dominatno postižem ulaganjem u vojsku i vojnu ndustriju i vođenjem što dužih ratova umerenog ili niskog intenziteta.
I relativno mirnih osamdesetih godina su pronalizili Salvador, Grenadu i Panamu (neprijatelje po po meri) i pod najrazličitijim izgovorima, na vrlo ražnovrsne načine intervenisali protiv njih. ( SFRJ da i ne pominjem). Dakle, ne može se vršiti takva "analiza" razvoja i političke ekonomije SAD i svetske ekonomske krize a da se ne pomene činjenica daje "ratno stanje" u suštini jedan "normalan radni režim" za SAD. Da su i potrošnja i proizvodnja tesno povezane sa ovakvim stanjem.
Što se odnosa s Kinom tiče, jasno je da je u pitanju simbioza dva različita ali suštionski dirigovana tržišna sistema.
Od kojih ste Vi?
Salite se? Zasto bismo sekli granu na kojoj sedimo? Izvinite, ali mi od tog novca i "svetske nepravde" zivimo.
Koncesije siromasnima trebalo bi praviti samo u krajnjoj nuzdi.
Da ne budem shvacen pogresno, to vec radimo. Jer, da nije nuzno, zasto bismo npr tolerisali tolike penzije u Srbiji?
Medutim sve dok nema opasnosti od opste revolucije (a procenjujem da jos uvek nema), bilo bi glupo radikalno prerasporedivati bogatstvo na nasu stetu.
Arnold Hauser
Socijalna istorija umetnosti i književnosti
II tom
str. 256
2. Kad uočite opasnost od opšte revolucije biće kasno za civilizovano rešenje.
3. Revolucija nije ni potrebna jer je sadašnji sistem apsolutno neodrživ.
4. Vaš sistem ima smisla samo ako vas nije briga za VAŠU decu, ev. unuke.
Dakle, sve smo to imali u SFRJ i zato smo i bili uspešniji nego sada."
Kina je velika drzava i velika nacija i kontrasti su ogromni, ali je ogroman i njihov napredak zadnjih 20 godina, sto takodje ne mozete da negirate.
Zasto se pominje Marks? Pre svega zbog toga sto je njegova "Kritika politicke ekomnomije" temeljna, jasna i sveobuhvatna.
Dijalektickom sagledavanju evolucije ljudskog drustva kroz razvoj proizvodnih snaga i odnosa u drustvu do sada nije nadjeno ni bolje ni tacnije objasnjenje. Pokazan je eksploatatorski karakter kapitalizma a sve socijalne kategorije u njemu su iznudjene kroz dugu borbu radnika-proizvodjaca.
Neuspeh birokratizovanog socijalizma ne negira eksploatatorski karakter kapitalizma .
Dodao bih da mi nikada nismo dosli ni do takvog korporatizma. Mi smo jos u kvazi-socijalistickom REKETIZMU. Sva vlast je u rukama podivljale drzave i njene birokratije, naslednica KPJ. Dok si u vezi sa vlascu bogatis se, naravno preko drzave, kroz nabavke, stetne ugovore, ili od drzave sticenih monopola. Kad sletis ili (1) bezis u inostranstvo gde si (ako si pametan) sklanjao novac, ili (2) naglo gubis steceno (ako si glup pa te promena vlasti zatekla), ili (3) se ponovo politicki povezujes (ako mozes) podmazujuci partijski aparat nove vlasti.
To NIJE kapitalizam! Kako Srbija moze biti kapitalisticka ako iz nje kapital BEZI zbog pravne nesigurnosti?
U korporatizmu bar ima kakve-takve imovinske sigurnosti a privredom upravlja koliko-toliko kompetentna tehnokratija. Kod nas su menadzeri partijski aparacici, pa nije cudo da nam je tako kako je. Mi smo drustvo PERMANENTE krize i glupo je da se nasladjujemo tudjim problemima.